Наш народ је каткад склон мистификацијама, које му се чине као пречица ка Истини; те мистификације могу бити „позитивне“ („ми смо у Средњем веку јели златним кашикама“) или негативне („Тарабићи су рекли: Срба ће остати за под једну шљиву“).

По плодовима њиховим познаћете их (Мт. 7,16) - благовести Господ у Своме Јеванђељу. После практично два века упорног усађивања у српско национално сазнање, данас имамо практично као чињеницу - постојање два велика просветитељска правца српског народа – просветитељство Светога Саве и просветитељство Доситеја Обрадовића. У даљем тексту, желео бих указати на неке недоумице и указати на плодове њиховог просветитељства.